Imotski svitnjak

Imotski-svitnjak.com
 
 

Litnja priča babe Mile Istaknuto

Post 06 Lipanj 2016 In Zanimljivosti By
Ocijenite ovaj članak:
(9 glasova)

Spremala ti ja, moja stro, jedne litnje subote moju čeljad na more, ko iće u nedilju zoron ujtit misto na žalu i pod boron. Ispekla ti ja kruv kruva pod sačon, korak vismena, sama samcata šaravit, vreškog mesa i čalapića, pa će Milko dolika peć na žeravi, desetak pamidora ki dičja glava iz mog vrtla, kapule, demejanu vina, jerbo Milko ne viruje u ono njijovo vino, veli same splačine, a cina mu da ti odma pukne u kosirici.

 

Nevista šta radi na državnon posIu ispekla padišpan od trijestak jaja, žuti se ki misec, ki da su kokoši lokale žute varbe. Unda malon Mili dvi tri vlaše kopse i pekse (koka kole i pepsi kole op.p.), a učini mi se da je jednu zeru odpila i nadolila rakije, jerbo je i mala Mila krenda za đavlon kako je počela u varušu sidit pod sucobranin, a puši žešće od Malog. Džaklini vlašicu umitne rane, veli nevista ko će na moru prid tolikin narodon vadit sise za dojit dite, nisan, stro, guda.

Dođe nedilja, sve spava ki priklano. Ja zalila sponjak i pamidore, bacila živini, pomuzla krave, skidala pod gudinin, i njima je velju nedilja. Sunce već visoko, velju, iđen ji brudit, pa kud puklo, puklo. Najprvo gurnen Milku. Odma zabeštima šta me brudiš, jel nedilja. Dosta mi je radni dana šta ligan umoran svake zore s karata i buća, odnjo te đava. Pa reka si ranije k moru. Unda skoči ki zec, brudi ostalu čeljad. Mala Džaklina u bešiki odma zareva iz sveg grla.

Kako je sve spremljeno jučer, avuto već rže ki žeran. Svi uniđoše u avut, a meni će ti Milko, ajd majko i ti s nami. Ne znan ti plivat, bar da mi miš nije progriza tikvice na tavanu. Veli, aj ne zna ni Džaklina pa isto iđe, a moremo unajmit niku pendalinu pa ti ne triba plivat. Samo pendalaš ki Mate Guzinin. Aj, ka je tako, uniđo i  ja u avut, doletišmo u času k moru.

Di god Milko s avuton, zabrana, nunde konopi od bora do bora, nunde pavuki za odnit avut, nunde osandeset kuna šta samo ulizeš priko rape kako je dojni zovu. Dade stro Milko od grla osandeset kuna. Priveza za bor avut ki zemanile magare. Veli, je osandeset kuna, isto ti ga razbojnik more ukrast oli razbit caka oli veral. Posidošmo pod bor, odma se privezali rane i pića, jerbo reče Milko bolje se odma najist, more potlje pomanitat more, pa ne smiš sit priko valova, pa bože učuvaj izrigat tliku ranu i piće.

Ulizli svi u more, Milko skoči s jedne stine ki tica, odragosti ga vidit. Ujti se za mošnje, sigurno se udrijo, bilo je visoko da bi dvajest cenata. Zove MiIko, aj mama i ti, a znade da ne znan plivat, oće da ga čuju vurešti, a neman stro ni kostin.

Donosila mi nevista šta radi na državnon poslu nike gaće, zovu ji bitange. Veli kušaj, naj ti je bolje u tome, ne drži mokro a i moderno je. Ja da ću kušat, nigdi gaća. Kudan unić, šta je osprid, šta otrag, spridnjica mi ne more zaklonit ni tretinu nje, a za pokrit guzicu mi tribaju dimije, a ne bitange. Velju, ovo ti ponesi svojon materi, neka se šnjon rugaju. A di mi je sisalo? Ne triba ti, ti nemaš šta krit, nije se ni Eva krila, jedino kad je zmija zajebala. Sve ti je golo na moru. Velju, ne triba mi ni kostim ni bitange već lipo ki u matici, ulišla u more u mon misnon kobinu. Dolika i neman ništa, jerbo san liti vazda brez gaća, a i mijur me često opomene, pa je lašnje ćurnit brez gaća.

lzlizla ti ja iz mora, ništa ne vidin, ujla me soluštrina za oči, još nisan n1 nonia, već me poprskala mala Mila, da ne bi prigorila na suncu. Kobino se prilipio za tilo, narod u smij. Velju koji je sad đava, nisan sama šta ne znan plivat. Najednon oko mene stotinu slikara potežu sa svi strana. Vidin da san glavna. Ko oko oš poče mi bit i drago šta su odabrali baš moju od tliko guzica, ki kad je dobro uranjena, pazin ja stro na se. Otkad je pokonji otiša, primakla san da bi četrest kila. Mrvu se ja počela i smijat da lišpe ostanen, a usput da vurešti vide naš pravi rvacki smij, neka imaju šta pripovidat kad dođu kućl. Uto Milko ki bisan iz mora, odvuče me pod bor, ajd majko vrcon u kanbinu obuci se. Ja izlizo iz kanbine u tuti, još privezala novi šudar na glavu, oni đavli slikari jope okolo mene. Velju šta će sad, oli njijove striže ne nose duge gaće. Srića, brže sunce za goru, vratismo se oklen smo i došli.

 

Tekst:  Braco Zen

Nalazite se ovdje: Naslovna Zanimljivosti Litnja priča babe Mile