Imotski svitnjak

Imotski-svitnjak.com
 
 
Zanimljivosti
Luka

Luka

E-mail: Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.
Četvrtak, 16 Lipanj 2016 00:00

Baba Mila i ljudinac

Upade ti jedne večeri Milko u kuću, donese zavrljano u šudaru ništo živa vas sritan od zadovoljšćine. Velju, kad je on tako rano napušća karte, mora da je donijo štogod lipa. Dade zamotuljak meni. Veli, nader ti ga majko, daćeš mu štogod lipa pojist, dok mu sutro donesen iz dućana prave rane.

Ja odmota, kad u šudaru ćukica. Velju šta će mi ovo? Imademo već dva. Ona su dva drugo, oni su za lajat i žderat, a to ti je kućni ljubimac. On ti ne smi iz kuće na zdrak da se ne bi prikalijo. Moraš mu namistit postelju, ili neka noći uz nevistu i tako mene nema po cile noći. Tribaš ga iznosit na travu da se da prostiš posere, a pišat će di stigne, pa i u postelju. Moraš mu gledat kroz prste jerbo je kućni ljubimac. Nevista ga samo gladi po dlaki, drag jon odma. A meni se samo zapovida. Velju, sine Milko, odnjo đava i tebe i ljudinca na dan prije sutro, još ćeš mi zapovidat da ga kupan ki insana. To san ti najprvo tijo reć i to u šaponu mirlusnon, da ga bože učuvaj ne bi uščinila koja buva, pa se jadna beštija uznerozila. On ti ima svoj predige i skupo me zapa. Ko ga smi pitat šta je to predige. Znaden da za to čudo meni ne bi da ni lipe.

Molin ga imade pet godina da mi kupi modru bljuzu za ukopa pa me zaleti beštimon i ričima, kakva priša, neš još mrit, a znade da se iznenada mrije ki Luca Demejanina nomadne na srid teste, pade ki zaklan brav. Unda mu ja, štaće ti rajit nevista okolo ljudinca. Mene je zapalo prat tvoju guzicu, pa kad je pa na krač pokojni ti ćaća njegovu guzicu, kad je rodila nevista peri i njezinu, pa guzicu male Mile, pa i dandanas male Džakline i sad kupaj majko sprave ljudinca moga Milke i neviste šta radi na državnon poslu.

Pitan ja i tebe nevistu, ko će sutro, da ne daj bože padnen na krač trat moju guzicu. Ja mislin da me ne bi nevista ni grabovon metlon dotakla po obrazu a kamoli dolika. Ne bi te mi majko prali, ali bi našli ženu i dobro je platili. Već nan se nudila Matija Baborova, oko ti bude tribala pomoć oko matere, ne daj bože samo zovi. Ja na to planu ki šuverin. To ona pliskulja i Iupežica šta smrdi ki džudžan. Niko jon nije vidijo oprane gaće na žici oli drači, ki kad ji ni nema, a za kunu bi me udavila kušinon na postelji. Osljen vas neću prat, uzmite vi Matiju Baborovu za vašu igijenu. Ti reče da si ljudinca uzejo najviše radi neviste, da se manje pati brez tebe, misliš da ne znan kako te beštije zovu. Viđala san na telaviziji po cile ure od njima, zato ji zovu ljudinci, jer su na višoj cini nego ljudi.

Nesmiš ga krivo ni pogledat, tiskaju u nji skupu ranu i vetamine, a čovika more đava odnit, nikoga nije briga. Vine dame se š njima ljube ki s čovikon, zovu ji pizdolizači. Pa neka je i moja nevista dobila pizdolizača. Moju nije stro niko poliza ima četrest godina, a ne bi je dala ni ćuki. Na to će meni nevista, što si ti mama stari svaćanja, a Milko će, to nan ti oćeš reć oli vi, oli ljudinac iz kuće. Dobro si se sitijo moj Milko, pošto je ovo moja kuća, moje ćaćinstvo, morete ga odma napušćat, pa sad birajte. Neće meni jedan fiskani ljudinac litat po dvoru, njemu je misto na lancu pod orlon, bijo on ljudinac oli lajavac, traži mu konak di god znaš.

Unda se nji dvoje ništo šapljalo, pobrudiše malu Džaklinu, mala Mila i je bila vanka, metniše ljudinca u najlonku, vrcon u aut i nestadoše. Unda kontan u sebi, ne će ni taj kurvin pir za vika, doće mujsa na slaninu.Triba platit otel oli drugi smištaj, a sama je nevista na državnon poslu. Nježina plaća nije mon Milki ni na jedan zub kad se zakarta.

Nije prošla ni nedilja dana eto ti Milke, mek ki džol. Ja taman kidan pod gudinin. Valjen Isus moja majko, što me nisi zvala ja bi iskida pod gudinin (a nije nikad). Velju kad oćeš evo ti nastavi, taman san počela. Veli nisan se prisvuka, ali ko kad bi. Nego majko ništo bi ti reka, doša san da nan sve oprostiš. Ljudinca san se rešijo, da san ga upola cine, uzela ga jedna gospoja što stoji u malon gaconeri a i jadna je brez muška. Ne bi ja tliko navaljiva nego se mala Džaklina vazda krivi brez tebe. Mala Mila veli oko se vrcon ne vratite babi, ja odo jerbo jon je stopra bila udrila donja u gornju i više se ne vraćan, a i nevisti puno bolje odgovara vako, samo mora puno ranije dignit guzicu, a meni vali moje društvo i moja mater.

Nije prošlo ni po ure eto ti ji na vrata koplet. Ja izljubi dicu, nevistu prostrili priko oka, velju u sebi, ovo je sve tvoje maslo, jeben ti mater. Unda nevista, baba kako bi se bilo rešit Sare i Mrkova, kažu da se od nji more dobit kilokokus. Velju eto tebi i Milki pa ji se rešavajte, od nji đavlu korist, samo leže i laju ki naši u stranjkama. Eto van tako, kad svaka guzica nabavlja ljudinca, mi se rešismo i Ijudinca i lajavaca.
Tekst: Braco Zen

Subota, 11 Lipanj 2016 00:00

Radionice stećaka u Imotskoj krajini I


Cilj ovog teksta je pokušati predstaviti uvodno istraživanje na temu radionica stećaka u našim krajevima. Smatramo da je identificiranje ovakvih radionica i majstora-klesara ili kovača (kako sebe nazivaju) od izuzetne važnosti, tim više što samo nekoliko desetaka kilometara dalje, na jadranskoj obali, u isto vrijeme (a govorimo o vremenu od 14. do prve polovice 16. stoljeća) djeluje veliki broj naših najznačajnijih kipara, arhitekata, graditelja i slikara s čijim smo djelima te cjelokupnim umjetničkim razvojem vrlo dobro upoznati.

Ponedjeljak, 06 Lipanj 2016 00:00

Litnja priča babe Mile

Spremala ti ja, moja stro, jedne litnje subote moju čeljad na more, ko iće u nedilju zoron ujtit misto na žalu i pod boron. Ispekla ti ja kruv kruva pod sačon, korak vismena, sama samcata šaravit, vreškog mesa i čalapića, pa će Milko dolika peć na žeravi, desetak pamidora ki dičja glava iz mog vrtla, kapule, demejanu vina, jerbo Milko ne viruje u ono njijovo vino, veli same splačine, a cina mu da ti odma pukne u kosirici.

Nalazite se ovdje: Naslovna Zanimljivosti Luka